Kolumne - Nedjelja, 06. februar 2011. godine
Kao borac NOR-a Crne Gore moram da reagujem na držanje naših ratnih drugova iz Srbije, koji negiraju crnogorski narod, a time i nas, crnogorske borce, upisujući se tako, pred smrt, u – Ravnogorce. Jer ta ideologija koju oni danas zastupaju bila je ona ideologija protivu koje smo se u NOP-u zajedno borili.
Kad vele danas da mi ne postojimo, zašto nam to nijesu rekli 1916, kada smo morali da napustimo odbranu Lovćena, da bismo odbranili njih? No su nas navukli u snijeg i led i iskoristili naše živote, a onda prosuli laž da smo „ženski upustili Lovćen“! Onoga dana kada je formirana u Rudom Prva proleterska brigada (22. XII 1941), primili su u njen sastav 350 Crnogoraca. Što ne rekoše tada da smo mi već premašili svoj procenat učešća u NOP-u, pa da se vrćemo kući i čuvamo svoje kuće i živote? No su sve gledali ima li iđe ikakvoga Crnogorca da se žrtvuje za njih, kâ što je navikâ? Mi smo i 1876. imali u Srbiji Leteći odred Crnogoraca pod komandom vojvode Maša Vrbice. I jedino je taj odred postizao pobjede, dok je srpska vojska, i pored ruske komande generala Černjajeva i 700 oficira, gubila bitke, pa smo zato morali da ratujemo tri godine (1876-78), umjesto tri mjeseca. Jer kad su oni morali da potpišu primirje, morali smo i mi da stanemo u pobjedničkome pohodu, da se sva ona vojska koja je kod njih postala nezaposlena ne bi sručila na nas. Zašto su nas zvali da zajedno podižemo ustanak u BiH? Zar nije bilo dovoljno da oni sami tamo odu? Nije, jer njih nije bilo dovoljno, pa su tu svoju slabost popunili našim životima!
Zašto nam nijesu rekli da mogu i bez nas na Sućesci i Neretvi, na Kupresu, jer kad mi ne postojimo, što ćemo tamo da radimo? Da glumimo duhove i plašimo noću Hitlerovu vojsku? Pa da ona, iscrpena nespavanjem, lakše danju može da se pobije!
Zašto su dozvolili proleterima da pjevaju: „Pekove su divizije zauzele Terazije?“ Dozvolili su zato što je to bilo tačno i poznato. Ali, bilo je tačno i poznato i to da smo se mi prvi digli na ustanak 1941. i da je to zapisano i u svečanome broju užičke „Borbe“ posvećene Oktobarskoj revoluciji, jer je to bio tekst CK KPJ. Kako su onda mogli da izmišljaju neki ustanak 7. jula, kada toga dana nije bilo nikakvoga ustanka, nego je tada donesena odluka o ustanku! Što znači da im nije bila dovoljna ona odluka o opštem ustanku donesena u Beogradu, 4. jula.
U užičkoj „Borbi“ 1941. pomenut je crnogorski narod. Zar samo zato da bismo i dalje ginuli za druge, da bi nam u 21. vijeku pričali da mi ne postojimo, pa da nijesmo ni učestvovali u NOP-u, nego su to svuda bili samo Srbi iz Crne Gore! Zar nije jasno da naše učešće u borbama protiv okupatora izvan Crne Gore ne bi ni bilo potrebno, da ste se vi digli u dovoljnome broju. No ste se kolebali između Marksove i Dražine brade, pa smo zato mi morali da uskačemo i oko vaših kućâ i torova, da oslobađamo vaše ulice, da bi nam vi poslije rata prigovarali da imamo mnogo ratnih vojnih invalida, mnogo narodnih heroja, kao da su se ta herojstva ubirala po šumama kao borovnice?
Drugovi borci iz Srbije, vi koji ste se pred smrt upisali u četnike i širite njihovu ideologiju, mnogo energičnije nego ste širili našu, kako vas nije stid da uđete u muzeje NOP-a, na čijim zidovima stoje slike Crnogoraca koji su poginuli oslobađajući vašu domovinu? Zašto smo mi, i sa mrtvima malobrojni, uopšte morali da zalazimo tamo? Zar vas nema dovoljno? Ima – na broj.
Ali ova nečojska rabota neće pokolebati našu vjeru u srpski narod, jer on pati zajedno s nama. Na njegovoj grbači stalno se nalazi neko sa strane, koji mora da se dokazuje da više voli novu nego staru domovinu. Nema sreće za vas sve dokle vi ne uzmete Srbiju u svoje ruke! A kad se to desi, ako se desi, mi ćemo opet biti spremni da ginemo zajedno sa vama. Ali prije toga – ne. Već smo daleko premašili normu zajedništva u pogibijama.
http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2011-02-06&id=200634
Нема коментара:
Постави коментар